О књизи: 2015 / "Арина је тог дана заспала срећна. Сањала је да дође на сет. Па да, сама Арина не иде на плес и певање, али воли да пева и игра, иако то ради код куће када нико не види. На пример, чисти стан пре него што мајка дође и пева. Или усисава и игра... И Арина је имала одговарајући сан. Као да она, у лепој хаљини са широком сукњом, у сјајним ципелама, са косом увијеном у коврџе (а не са уобичајеним репом на потиљку), валцерира у огромној сали, а њене другарице из разреда и неки други људи стоје около - много, много! – и сви пљешћу рукама и радосно јој се осмехују. Зато што лепо плеше и људи уживају гледајући је. Па, као да је Арина свима дала поклон, или тако нешто?…»